Preuzmite i odštampajte bojanke iz bajke ružno pače.

Bajka

Bilo je dobro van grada! Bilo je ljeto, raž je već požutjela, zob zazelenio, sijeno je bilo pometeno u plastove; dugonoga roda šetala je zelenom livadom i ćaskala na egipatskom - ovaj jezik je naučio od svoje majke. Iza polja i livada bile su velike šume sa dubokim jezerima u šikari. Da, bilo je dobro van grada! Stara vlastelinska kuća ležala je na suncu, okružena dubokim jarcima vode; čičak je rastao od zgrade do vode, i tako velik da su mala djeca mogla stajati pod najvećim njegovim listovima u punoj visini. U guštaru čička bilo je gluvo i divlje kao u gustoj šumi, a tamo je patka sjedila na jajima. Dugo je sjedila i dosta joj je dosadilo ovo sjedište - rijetko su je posjećivali: druge patke su više voljele da plivaju po žljebovima nego da sjede u čičku i kvocaju s njom. Konačno su ljuske jajeta pucketale.

- Pi! Pi! - Čuo sam od njih, žumanca su oživela i podigla nos od ljuske.

- Živ! Živ! - kvocala je patka, a pačići su požurili, nekako se iskobeljali i počeli da gledaju oko sebe, gledajući u zeleno lišće čička; majka im nije smetala - zeleno svjetlo je dobro za oči.

- Kako je svet sjajan! - rekoše pačići.

Ipak bi! Sada su imale mnogo više prostora nego kada su ležale u svojim jajima.

- Mislite li da je cijeli svijet ovdje? - rekla je majka. - Ne! Hoda daleko, daleko, tamo, iza bašte, u popovu njivu, a ja od rođenja nisam bio tamo!.. E, to je to, jesi li tu? - I ona je ustala. - Oh, ne, ne sve! Najveće jaje netaknuto! Koliko će se ovo završiti! Zaista, već sam umoran od toga.

I opet je sjela.

- Pa kako si? - Došla joj je stara patka.

- Da, evo još jedno jaje! Reče mlada patka. - Sjedim, sjedim, ali sve džaba! Ali pogledajte ostale! Just lovely! Strašno kao njihov otac! A on, bezvrijedan, nije me posjetio ni jednom!

- Čekaj, pogledaću jaje! Reče stara patka. - Možda je ćureće jaje! I mene su jednom prevarili! Pa, namučio sam se dok sam iznosio ćuretine! Strastveni su jer se boje vode; Ja sam već kvocao, i zvao, i gurnuo ih u vodu - ne idu, i tu je kraj! Daj da vidim jaje! Pa, jeste! Turska! Odustani i idi, uči druge da plivaju!

- Sedeću mirno! Reče mlada patka. - Toliko sjedite da možete sjediti i još malo.

- Kako želiš! - rekla je stara patka i otišla. Konačno, ljuska najvećeg jajeta je pukla.

- Pi! Pi! - i odatle je ispala ogromna ružna riba. Patka ga je pogledala.

- Užasno veliko! - ona je rekla. - I nimalo kao ostali! je li ćurka? Pa da, obići će me u vodi, samo da ga moram na silu gurnuti tamo!

Sutradan je bilo divno vrijeme, zeleni čičak sav obasjan suncem. Patka sa svom porodicom otišla je u jarak. Bulty! - i patka se našla u vodi.

- Iza mene! Živ! - pozvala je pačiće, a oni su, jedno za drugim, takođe bacili u vodu.

U početku ih je voda prekrila glavama, ali su onda izronili i zaplivali tako da je svejedno. Njihove šape su tako radile; ružno sivo pače držalo je korak sa ostalima.

- Kakva je ovo ćurka? - rekla je patka. - Pogledaj kako slavno vesla šapama, kako se pravo drži! Ne, ovo je moj rođeni sin! Da, nije nimalo loš, kad ga dobro pogledate! Pa, živahno, živahno, za mnom! Sada ću vas upoznati sa društvom: ići ćemo u živinarnicu. Ali ostani blizu mene da te neko ne zgazi, ali čuvaj se mačaka!

Ubrzo smo stigli do živinskog dvorišta. Očevi! Kakva je buka i galama bilo tamo! Dvije porodice su se posvađale oko jednog mitesera, a mačka ga je na kraju dobila.

- Ovako stvari idu u ovom svetu! - reče patka i jezikom oblizne kljun: htela je da okusi i glavu jegulje. - Dobro, dobro, mrdajte šape! Rekla je pačićima. - Kvakni i nakloni se toj staroj patki! Ona je ovde najpoznatija! Ona je španska rasa i zato je tako debela. Vidite crvenu mrlju na njenoj nozi? Kako lijepo! Ovo je znak najvišeg priznanja koje patka može dobiti. Ljudi time jasno stavljaju do znanja da je ne žele izgubiti; po ovoj zakrpi će je prepoznati i ljudi i životinje. Pa, živi! Ne držite šape skupljene! Dobro odgojeno pače treba da drži noge razdvojene i da ih okrene van, kao otac s majkom! Volim ovo! Poklonite se sada i kvalite!

Oni su to i uradili, ali su ih ostale patke pogledale i glasno progovorile:

- Pa, evo cela gomila! Kao da nas nema mnogo! A jedan je tako ružan! Nećemo ga tolerisati!

I odmah je jedna patka skočila i kljukala ga po vratu.

- Ostavi ga! Rekla je majka patka. - Nije ti ništa uradio!

"Priznaćemo, ali tako je veliko i čudno!" - odgovorio je nasilnik. - Mora da ga dobro pita!

- Lepu decu imate! Reče stara patka sa crvenom mrljom na nozi. - Svi su jako fini, osim jednog... Ovaj je propao! Bilo bi lijepo prepraviti ga!

„To je nemoguće, vaša milosti! - odgovorila je majka patka. - Ružan je, ali ima dobro srce, i pliva ništa lošije, usuđujem se reći, bolje od drugih. Mislim da će vremenom rasti, ljepšati ili postati manji. Ležao je u jajetu, zbog čega nije baš uspeo. - I prešla je nosom preko perja velikog pačeta. "Osim toga, on je zmaj i ne treba mu toliko lepota." Mislim da će sazreti i napraviti svoj put!

- Ostali pačići su jako, jako slatki! Reče stara patka. - Pa, osjećate se kao kod kuće, i ako nađete glavu od akni, možete mi je donijeti.

Tako su počeli da se ponašaju kao kod kuće. Samo je jadno pače, koje se izleglo kasnije od svih i bilo tako ružno, kljucano, gurano i ismijano apsolutno sve - i patke i kokoške.

- On je prevelik! - rekoše svi, a puran, koji se rodio sa mamzama na nogama i zato sebe zamišljao kao car, napući se i kao lađa u punom jedru doleti do pačeta, pogleda ga i počne ljutito gunđati; njegova kapica je bila tako puna krvi. Jadno pače jednostavno nije znalo šta da radi, kako da bude. I morao je da se rodi sa tako ružnim podsmehom za celo živinsko dvorište!

Tako je prošao prvi dan, a onda je postalo još gore. Svi su jurili za jadnikom, čak su mu i braća i sestre ljutito govorili: "Da te bar mačka odnese, nakazo gadni!" - a majka je dodala: "Ne bi te moje oči videle!" Patke su ga kljucale, kokoške grickale, a djevojka koja je pticama davala hranu ga je šutnula.

Patka nije izdržala, pretrčala je dvorište i - preko živice! Male ptice su uplašene izletjele iz žbunja.

"Bojali su me se - tako sam ružna!" - pomislilo je pače i krenulo zatvorenih očiju, sve dok se nije našao u močvari u kojoj su živele divlje patke. Umoran i tužan, sjedio je tu cijelu noć.

Ujutro su patke izletjele iz gnijezda i ugledale novog druga.

- Ko si ti? - upitali su, a pače se okrenulo, klanjajući se na sve strane, kako je mogao.

- Lijepa si! Rekle su divlje patke. - Ali ne marimo za ovo, samo ne pokušavajte da se venčate sa nama!

Jadnica! Gdje je uopće mogao razmišljati o tome! Kad bi ga barem pustili da sjedi ovdje u trsci i pije močvarnu vodu.

Proveo je dva dana u močvari, a trećeg su se pojavila dva divlja gusa. Nedavno su se izlegle iz jaja i stoga su nastupile velikom snagom.

- Slušaj, druže! Oni su rekli. - Ti si takva nakaza da nam se, zaista, sviđaš! Želite li lutati sa nama i biti slobodna ptica? Nedaleko odavde, u drugoj močvari, nalaze se ljupke mlade dame divlje guske. Oni znaju reći "rep, rep!" Ti si takva nakaza da ćeš - šta dobro - imati veliki uspjeh sa njima!

“Bang! prasak!" - začu se iznenada nad močvarom, i oba guska padoše mrtva u trsku: voda je bila umrljana krvlju. “Bang! prasak!" - začulo se ponovo, i čitavo jato divljih gusaka se diglo iz trske. Počela je pucnjava. Lovci su opkolili močvaru sa svih strana; neki od njih sjedili su u granama drveća koje su nadvisile močvaru. Plavi dim obavijao je drveće u oblacima i širio se po vodi. Lovački psi udarili su po močvari; trska se ljuljala s jedne na drugu stranu. Jadno pače nije bilo ni živo ni mrtvo od straha i samo je htelo da sakrije glavu pod krilo, kao da gleda - ispred njega je bio lovački pas isturenog jezika i svetlucavih zlih očiju. Približila je usta pačetu, ogolila oštre zube i - šamar, šamar - potrčala dalje.

- Hvala bogu! - patka je udahnula. - Hvala bogu! Toliko sam ružna da ni pas ne želi da me ugrize!

I sakri se u trsku; kuglice su mu s vremena na vrijeme letjele iznad glave, a odjeknuli su pucnji.

Pucnja je utihnula tek pred veče, ali se pače još dugo bojalo da se pomakne. Prošlo je još nekoliko sati prije nego što se usudio ustati, pogledati okolo i krenuti dalje trčati kroz polja i livade. Vjetar je bio toliko jak da se pače jedva pomjeralo.

Do noći je otrčao u jadnu kolibu. Koliba je već bila toliko oronula da je bila spremna da padne, ali nisam znao na kojoj je strani i zato se držao. Vjetar je podigao pačeta - moralo se repom nasloniti na zemlju!

Vjetar je, međutim, postao jači; šta je pače trebalo da radi? Srećom, primijetio je da su vrata kolibe iskočila s jedne šarke i da vise nakrivljeno: kroz ovaj procjep se moglo slobodno provući u kolibu. I tako je i učinio.

U kolibi je živjela starica s mačkom i kokoškom. Nazvala je mačjeg sina; znao je kako da izvije leđa, prede, pa čak i iskri ako ga pogladi o zrno. Piletina je imala male, kratke noge, i dobila je nadimak Kratkonoga; marljivo je nosila jaja, a starica ju je voljela kao kćer.

Ujutro je primijećen pridošlica: mačka je počela da prede, a kokoška je počela da gakota.

- Šta je tu? - pitala je starica, osvrnula se i primetila pače, ali ga je zbog slepila shvatila za debelu patku koja se udaljila od kuće.

- To je pronalazak! - rekla je starica. "Sada ću jesti pačja jaja, osim ako nije zmaj." Pa, vidjećemo, probaćemo!

I pače je primljeno na testiranje, ali su prošle tri sedmice, a jaja još nije bilo. Mačka je bila gospodar kuće, a kokoška gazdarica, i oboje su uvijek govorili: "Mi smo svjetlo!" Smatrali su sebe polovinom cijelog svijeta, štaviše, njegovom boljom polovinom. Pačetu se činilo da se o ovome može imati drugačije mišljenje. Piletina to, međutim, nije tolerisala.

- Možeš li položiti jaja? Pitala je patku.

- Zato držite jezik na uzici!

A mačka je upitala:

- Znate li da izvijete leđa, predete i iskrijete?

- Zato nemoj piskati svoje mišljenje kada pametni ljudi govore!

A pače je sjedilo u kutu, razbarušeno. Odjednom se sjetio svježeg zraka i sunca i strašno je poželio da pliva. Nije mogao odoljeti i rekao je kokoški o tome.

- Šta nije uredu s tobom?! Ona je pitala. - Ti sedi, evo ti hira u glavi i penje se! Ležite jaja ili predajte - gluposti će proći!

„Ah, tako je lepo plivati ​​na vodi! - rekla je patka. - A kakvo je zadovoljstvo zaroniti duboko u dubine glavom!

- Dobra radost! - rekla je kokoška. - Ti si potpuno lud! Pitajte mačku - on je pametniji od svih koje poznajem - voli li plivati ​​ili roniti! Ne govorim o sebi! Za kraj, pitajte našu staricu: pametnijeg od nje nema na svijetu! Mislite li da želi plivati ​​ili roniti bezglavo?

- Ne razumeš me! - rekla je patka.

- Ako mi ne razumemo, ko će vas onda razumeti! Pa, hoćeš da budeš pametniji od mačke i dame, da ne spominjemo mene? Ne budite blesavi, nego zahvalite Stvoritelju za sve što je učinio za vas! Sklonili ste se, zagrijali ste, okruženi ste takvim društvom u kome možete nešto da naučite, ali ste prazna glava, i ne vredi vam pričati! Vjeruj mi! Želim ti dobro, zato te i grdim: za to se uvek priznaju pravi prijatelji! Pokušajte položiti jaja ili naučite predeti i pokrenuti varnice!

- Mislim da je bolje da odem odavde gde god mi oči pogledaju! - rekla je patka.

- I sa Bogom! - odgovorila je kokoška.

I patka je otišla, zaplivala i zaronila strmoglavo, ali su ga sve životinje i dalje prezirale zbog njegove sramote.

Jesen je došla; lišće na drveću postalo je žuto i smeđe; vetar ih je podigao i vrteo kroz vazduh; gore, na nebu, postalo je tako hladno da su teški oblaci bili posejani gradom i snegom, a gavran je sedeo na živici i graktao od hladnoće na vrhu grla. Brr! Smrznut ćete se pri pomisli na takvu hladnoću! Bilo je loše za jadno pače.

Jednom uveče, kada je sunce još tako veličanstveno sijalo na nebu, iza grmlja se diglo čitavo jato divnih velikih ptica; Pače nikada nije videlo tako zgodne muškarce: svi su bili beli kao sneg, sa dugim, savitljivim vratovima! Bili su labudovi. Ispustili su čudan krik, zamahnuli svojim veličanstvenim velikim krilima i poletjeli sa hladnih livada u tople krajeve, preko sinjeg mora. Popeli su se visoko, visoko, a jadno pače je obuzelo neko čudno uzbuđenje. Vrtio se u vodi kao vrh, ispružio vrat i isto tako ispustio tako glasan i čudan krik da se i sam uplašio. Divne ptice nisu mu izlazile iz glave, a kada su konačno nestale iz vida, zaronio je do samog dna, ponovo izronio i bio kao van sebe. Pačić nije znao kako se zovu ove ptice, kuda lete, ali se zaljubio u njih, jer do sada nikog nije volio. Nije zavidio na njihovoj ljepoti: nije mu palo na pamet da poželi da bude kao oni; bilo bi mu drago da ga bar patke nisu odgurnule od sebe. Jadno ružno pače!

A zima je bila hladna, veoma hladna. Pače je moralo plivati ​​u vodi bez odmora kako bi spriječilo potpuno smrzavanje, ali svake noći prostor bez leda bivao je sve manji i manji. Bilo je ledeno tako da je ledena kora popucala. Pače je neumorno radilo šapama, ali je na kraju bilo iscrpljeno, stalo i ukočeno.

Rano ujutro prošao je seljak, ugledao smrznuto pače, probio led svojom drvenom cipelom i donio pticu kući svojoj ženi. Pače je bilo zagrijano.

Ali onda su se djeca dosjetila da se igraju s njim, a on je zamislio da žele da ga uvrijede, pa je od straha skočio pravo u kutiju s mlijekom - svo mlijeko je poprskalo. Žena je vrisnula i podigla ruke; Pače je u međuvremenu uletelo u bure maslaca, a odatle u bure brašna. Očevi, kako je izgledao! Žena je vrištala i jurila ga hvataljkama za ugalj, deca su trčala, obarajući se s nogu, smejući se i cvileći. Dobro je što su vrata bila otvorena: pače je istrčalo, jurnulo u žbunje pravo na tek pali snijeg i tako dugo, dugo ležalo gotovo bez svijesti.

Bilo bi previše tužno opisati sve nezgode pačića tokom oštre zime. Kada je sunce ponovo zagrijalo zemlju svojim toplim zracima, on je ležao u močvari, u trsci. Počeše da pevaju ševe, proleće je došlo crveno.

Pače je zamahnulo krilima i poletelo; sada su mu krila šuštala i mnogo jača nego ranije. Prije nego što je stigao da se oporavi, našao se u velikoj bašti. Stabla jabuke su bila sva u cvatu, mirisni jorgovani savijali su svoje duge zelene grane nad vijugavim kanalom.

O, kako je bilo dobro, kako je mirisalo na proleće! Odjednom su tri divna bijela labuda isplivala iz guštara trske. Plutali su lagano i glatko kao da klize po vodi. Pače je prepoznalo prelijepe ptice i obuzela ga je čudna tuga.

„Odletjet ću do ovih kraljevskih ptica; verovatno će me ubiti zbog mog bezobrazluka, zbog toga što sam se, tako ružan, usudio da im priđem, ali neka! Bolje da te ubiju nego da trpiš štipaljke pataka i kokošaka, udare kokoške i zimi trpiš hladnoću i glad!"

I odleteo je u vodu i zaplivao prema zgodnim labudovima, koji su, ugledavši ga, takođe pohrlili ka njemu.

- Ubij me! - rekao je jadničak i pognuo glavu očekujući smrt, ali šta je video u vodi bistroj kao ogledalo? Njegov vlastiti odraz, ali on više nije bio ružna tamnosiva ptica, već labud!

Nije važno roditi se u pačjem gnijezdu, ako se izležeš iz labudovog jajeta!

Sada mu je bilo drago što je izdržao toliko jada i jada: sada je mogao bolje cijeniti svoju sreću i sav sjaj koji ga je okruživao. Veliki labudovi su plivali oko njega i milovali ga, gladeći kljunovima perje.

Mala djeca su otrčala u baštu; počeli su labudovima bacati mrvice kruha i žitarice, a najmanji od njih viknu:

- Novo, novo!

I svi ostali su pokupili:

- Da, novo, novo! - pljesnuli rukama i zaigrali od veselja; onda su potrčali za ocem i majkom, pa opet bacili mrvice hljeba i kolača u vodu.

Svi su govorili da je nova ljepša od svih ostalih. Tako mlada, divna!

I stari labudovi pognuše glave pred njim.

Ali on se potpuno posramio i sakrio je glavu pod krilo, ne znajući zašto. Bio je previše srećan, ali nimalo ponosan: dobro srce ne poznaje ponos, sećajući se vremena kada su ga svi prezirali i proganjali. A sada svi kažu da je on najljepši među lijepim pticama! Jorgovani sagnu svoje mirisne grane u vodu; sunce je tako veličanstveno sijalo... A onda su mu zašuštala krila, ispravio mu se vitki vrat, a iz grudi mu se oteo pobjednički krik:

- Ne, nisam ni sanjao o takvoj sreći dok sam još bio ružno pače!

U kontaktu sa

drugovi iz razreda

Preuzmite i odštampajte stranice za bojanje iz bajke Ružno pače

Stranice za bojanje Ružno pače kreirana prema bajci G.H. Andersena. Odaberite stranice za bojanje Ružno pače koje vam se sviđaju, a zatim ih besplatno preuzmite ili odštampajte u A4 formatu.

U dvorištu, u porodici pataka, iz jajeta se izleglo neobično pile. Nije bio zgodan, nije ružan i mnogo se razlikovao od ostalih cura. Patkina majka ga je jako voljela i brinula se da beba nimalo ne liči na braću i sestre. Cijelo mu se živinsko dvorište rugalo. Pače je povjerovalo da je ružan i pobjeglo je do jezera gdje su živjeli bijeli labudovi. Usamljeno pile se divilo jatu, ali se nije usudilo da im priđe. Vrijeme je prolazilo, a samo se pače pretvorilo u prekrasnog snježnobijelog labuda. Priča se završila izvanredno: svi neprijatelji su se počeli diviti njegovoj ljepoti, a mladi labud pronašao je pravu porodicu.

Da biste se upoznali sa malim herojem, morate besplatno preuzeti ili odštampati stranice za bojanje ružnog pačeta. Posebno za djecu, crno-bijele ilustracije će prikazati najvažnije momente u priči. Na slikama su prikazana različita godišnja doba, pa će djeci biti zanimljivo odabrati boje koje odgovaraju godišnjem dobu.

Bilo je dobro van grada!

Bilo je ljeto. Raž je bila pozlaćena, zob je bio zelen, sijeno je pometeno u stogove; dugonoga roda šetala je zelenom livadom i ćaskala na egipatskom, jeziku koji je naučio od svoje majke.

Iza njiva i livada bile su velike šume, a u šumama duboka jezera. Da, bilo je dobro van grada!

Stara vlastelinska kuća ležala je na suncu, okružena dubokim jarcima vode; čičak je rastao od zidova kuće do vode, toliko velik da su mala djeca mogla stajati ispod najvećeg lišća u punoj visini. U šikari čička bilo je gluvo i divlje, kao u najgušćoj šumi, a tu je patka sjedila na svojim jajima.

Morala je iznijeti pačiće, a to joj je dosta dosadilo, jer je dugo sjedila i rijetko je posjećivala - druge patke su više voljele da plivaju u jarcima nego da sjede u čičkovima i kvocaju s njom. Konačno su ljuske jajeta pucketale.

Pip! Pip! - zaškripa iznutra. Sva žumanca su oživjela i stršila glave.

Crack! Crack! - rekla je patka. Pačići su brzo iskočili iz ljuštura i počeli da se osvrću ispod zelenog lišća čička; majka im nije smetala - zelena je dobra za oči.

Oh, kako je sjajan svijet! - rekoše pačići.

Ipak bi! Ovdje je bilo mnogo prostranije nego u ljusci.

Zar ne mislite da je cijeli svijet ovdje? - rekla je majka. - Šta je tu! Proteže se daleko, daleko, tamo, iza bašte, u polju, ali ja tamo nikad nisam bio otkad sam se rodio!.. Pa, jeste li svi ovdje?

I ona je ustala.

Oh ne, ne sve. Najveće jaje netaknuto! Kada će se ovo završiti! Uskoro ću potpuno izgubiti strpljenje.

I opet je sjela.

Pa kako si? upitala je stara patka koja ju je posjetila.

Ali ne mogu podnijeti jedno jaje - rekla je mlada patka. - Ne puca sve. Ali pogledajte mališane! Just lovely! Svi kao jedan - ocu.

Pokažite mi jaje koje neće puknuti - rekla je stara patka. „Ovo mora da je ćureće jaje. Na isti način su me jednom vodili. Pa, imao sam problema sa ovim ćurkama, kažem vam! Jednostavno ih nisam mogao namamiti u vodu. Kvotao sam i gurao - ne idu, i to je sve! Pokaži mi jaje. Istina je! Turska! Baci to i idi uči djecu da plivaju!

Sedeću mirno! reče mlada patka. - Toliko sam sjedio da možeš mirno sjediti.

Kako želiš! - rekla je stara patka i otišla.

Konačno, veliko jaje je eksplodiralo.

Pip! Pip! - pile je zacvililo i ispalo iz jajeta. Ali kako je bio velik i ružan!

Patka ga je pogledala.

Strašno veliko! - ona je rekla. - I nimalo kao ostali! Zar nije ćurka, stvarno? Pa da, on će me posjetiti u vodi, a ja ću ga otjerati na silu!

Sutradan je bilo divno vrijeme, zeleni čičak okupan suncem. Patka sa svom porodicom otišla je u jarak. Bulty! - i našla se u vodi.

Crack! Crack! - povikala je, a pačići su se, jedno za drugim, takođe mlatili u vodu. U početku ih je voda do ušiju prekrila, ali su odmah izronili i savršeno zaplivali naprijed.

Tako su im radile šape, a ni ružno sivo pače nije zaostajalo za ostalima.

Kakva je ovo ćurka? - rekla je patka. - Pogledaj kako veličanstveno vesla svojim šapama! I kako je to pravo! Ne, on je moj, draga moja... Ali nije nimalo loš, kad ga dobro pogledaš. Pa, živahno, živahno iza mene! Sada ću vas upoznati sa društvom, upoznati vas sa živinarstvom. Samo budi blizu mene da te neko ne zgazi, ali čuvaj se mačaka!

Ubrzo smo stigli do živinskog dvorišta. Očevi! Kakva je buka nastala!

Dvije porodice pataka posvađale su se oko jedne glave jegulje, a na kraju je mačka dobila glavu.

Vidite kako se to dešava u svijetu! - rekla je patka i liznula jezikom svoj kljun - ni ona sama nije bila nesklona isprobavanju glave jegulje.

Pa, dobro, mrdajte šape! rekla je pačićima. - Kvakni i nakloni se toj staroj patki! Ona je ovde najpoznatija. Ona je španska rasa i zato je tako debela. Vidite, ona ima crvenu mrlju na nozi. Kako lijepo! Ovo je najveća razlika koju patka može postići. To znači da ne žele da je izgube - i ljudi i životinje će je prepoznati po ovoj zakrpi. Pa, živi! Ne držite šape unutra! Dobro odgojeno pače treba da okrene noge napolje, kao otac i majka. Volim ovo! Pogledaj! Sada nagnite glavu i recite, "Quack!"

I tako su i uradili. Ali ostale patke su ih pogledale i glasno rekle:

Pa, ima ih čitava gomila! Kao da nas je malo? A jedan je tako ružan! Nećemo ga tolerisati!

I odmah je jedna patka doletjela i kljucala ga po potiljku.

Ostavi to! rekla je majka patka. - Nije ti ništa uradio!

U redu, ali tako je veliko i čudno! - odgovorila je tuđa patka. - Mora da ga dobro pita.

Divnu decu imate! reče stara patka sa crvenom mrljom na šapi. - Sve slavno, to je samo jedno... Ovaj je propao! Bilo bi lijepo prepraviti ga!

Ovo nikako nije moguće, Vaša Milosti! - odgovorila je majka patka. - Nije zgodan, ali ima dobro srce. I ne pliva ništa lošije, usuđujem se reći - bolje od drugih. Mislim da će se vremenom izjednačiti i postati manji. Predugo je ležao u jajetu, zbog čega nije baš uspio.

I počešala ga je po potiljku i pogladila perje.

Osim toga, on je zmaj, a zmaju baš i ne treba ljepota. Mislim da će ojačati i napraviti svoj put.

Ostali pačići su jako, jako slatki! reče stara patka. - Pa, osjećate se kao kod kuće, i ako nađete glavu od akni, možete mi je donijeti.

Pačići su se odomaćili. Samo jadno pače, koje se izleglo kasnije od svih i bilo tako ružno, kljucali su, gurali i zadirkivali apsolutno svi - i patke i kokoške.

Odlično boli! oni su rekli.

A indijski pijetao, koji se rodio s mamzama na nogama i zato se zamišljao da je car, napući se i kao brod u punom jedru doleti do pačeta, pogleda ga i poče ljutito gunđati; njegova kapica je bila tako puna krvi.

Jadno pače jednostavno nije znalo šta da radi, kuda da ide. I morao je biti toliko ružan da mu se smeje čitavo živinsko dvorište! ..

Tako je prošao prvi dan, a onda je postalo još gore. Svi su jurili jadno pače, čak su mu braća i sestre ljutito govorili:

Kad bi te mačka odvukla, odvratni nakazo!

A majka je dodala:

Oči te ne bi gledale!

Patke su ga grickale, kokoške kljucale, a djevojka koja je pticama davala hranu gurnula ga je nogom.

Patka nije izdržala, pretrčala je dvorište - i preko živice! Male ptice su uplašene izletjele iz žbunja.

"To je zato što sam tako ružna!" - pomisli pače, zatvori oči i krene dalje.

Trčao je i trčao dok se nije našao u močvari u kojoj su živjele divlje patke. Umoran i tužan, ležao je ovdje cijelu noć.

Ujutro su se divlje patke digle iz gnijezda i ugledale novog druga.

Kakva je ovo ptica? pitali su.

Pače se okretalo i klanjalo na sve strane koliko je moglo.

Kakav si ti bauk! rekoše divlje patke. - Međutim, nama nije stalo, samo ne pomišljajte da se srodite sa nama.

Jadnica! Gdje bi mogao razmišljati o tome! Kad bi ga barem pustili da sjedi u trsci i pije močvarnu vodu.

Proveo je dva dana u močvari. Trećeg dana pojavila su se dva divlja guska. Oni su se tek nedavno izlegli iz jaja i stoga su imali veliki značaj.

Slušaj, druže! oni su rekli. - Ti si takva nakaza da nam se, zaista, sviđaš! Da li želite da letite sa nama i da budete slobodna ptica? U blizini je još jedna močvara i tamo žive lijepe divlje guske mlade dame. Znaju da kažu: "Ha-ha-ha!" Ti si takva nakaza da ćeš, šta ti dobro, imati uspjeha s njima.

Bang! Paph! - oglasi se iznenada nad močvarom, i oba guska padoše mrtva u trsku; voda je bila umrljana njihovom krvlju.

Bang! Paph! - začulo se ponovo, i čitavo jato divljih gusaka se diglo iz trske. Počela je pucnjava. Lovci su opkolili močvaru sa svih strana; neki su se čak naselili na granama drveća koje visi nad močvarom.

Plavi dim obavijao je drveće u oblacima i širio se po vodi. Lovački psi su trčali kroz močvaru - pljusak! slap! Trska i trska su se njihali s jedne na drugu stranu.

Jadno pače nije bilo ni živo ni mrtvo od straha. Hteo je da sakrije glavu pod krilo, kada se odjednom ispred njega pojavi lovački pas ispupčenog jezika i iskričavih zlih očiju.

Zapila je usta za pačića, ogolila oštre zube i - šamar! Slap! - potrčala je dalje.

"Nisam", pomislilo je pače i duboko udahnulo. - Evidentno je da sam toliko ružna da se i psu gadi da me ujede!

I sakrio se u trsku.

Iznad njegove glave svako malo zazviždi hitac, odjeknu. Pucnja je utihnula tek pred veče, ali se pače još dugo bojalo da se pomakne.

Samo nekoliko sati kasnije usudio se ustati, osvrnuo se i počeo trčati dalje kroz njive i livade. Vjetar je bio toliko jak da se pače jedva pomjeralo.

Do noći je otrčao u jadnu kolibu. Koliba je bila toliko oronula da je bila spremna da padne, ali nije znala na kojoj je strani i zato se držala.

Vjetar je podigao pačeta - ono je moralo da se repom nasloni na zemlju. I vjetar je postao jači.

Tada je pače primetilo da su vrata kolibe iskočila sa jedne šarke i da vise tako nakrivljeno da se kroz pukotinu moglo slobodno provući u kolibu. I tako je i učinio.

U kolibi je živjela starica s mačkom i kokoškom. Nazvala je mačjeg sina; znao je kako da izvije leđa, da prede, pa čak i da iskre iskre ako ga pogladi o zrno.

Piletina je imala male, kratke noge, zbog čega je dobila nadimak Kratkonoga; marljivo je nosila jaja, a starica ju je voljela kao kćer.

Ujutro je primjećeno tuđe pače. Mačka je predela, kokoška je zakikotala.

sta je unutra? - upitala je starica, osvrnula se i primetila pače, ali ga je slepilo uzela za debelu patku koja je zalutala iz kuće.

To je božji dar! - rekla je starica. "Sada ću jesti pačja jaja, osim ako nije zmaj." Pa da, videćemo, probaćemo!

I pače je odvedeno na test. Ali prošle su tri sedmice, a jaja još nije bilo.

Pravi vlasnik kuće je bila mačka, a vlasnik je bila kokoška i oboje su uvek govorili:

Mi i ceo svet!

Oni su sebe smatrali polovinom cijelog svijeta, i, štaviše, boljom polovinom.

Istina, pače je vjerovalo da se o tome može imati drugačije mišljenje. Ali piletina to nije tolerisala.

Možete li položiti jaja? upitala je patku.

Zato držite jezik na uzici!

A mačka je upitala:

Znate li kako da izvijete leđa, predete i iskrijete?

Zato nemojte piskati svoje mišljenje kada pametni ljudi govore!

A pače je sjedilo u kutu, razbarušeno.

Odjednom se sjetio svježeg zraka i sunca, strašno je htio plivati. Nije mogao odoljeti i rekao je kokoški o tome.

Šta nije uredu s tobom? ona je pitala. - Ti sedi, evo ti hira u glavi i penje se! Lezi jaja ili prede, gluposti će proći!

Ah, tako je lijepo plivati! - rekla je patka. - Pravo je zadovoljstvo zaroniti naglavačke u same dubine!

Kakvo zadovoljstvo! - rekla je kokoška. „Potpuno si poludeo! Pitajte mačku - on je pametniji od svih koje poznajem - voli li plivati ​​i roniti. Ne govorim ni o sebi! Za kraj, pitajte našu staricu, od nje nema pametnijeg na svijetu! Mislite li da želi plivati ​​ili roniti?

Ne razumeš me - reče pače.

Ako mi ne razumemo, ko će vas onda razumeti! Hoćeš da budeš pametniji od mačke i gospodarice, da mene ne spominjemo? Ne budi blesav, ali budi zahvalan za sve što si učinio za tebe! Bio si zaklonjen, zagrijao si se, završio si u društvu u kojem možeš nešto naučiti. Ali ti si prazna glava i ne vredi s tobom razgovarati. Vjeruj mi! Želim ti dobro, zato te i grdim. Tako se pravi prijatelji uvijek prepoznaju. Pokušajte položiti jaja ili naučite predeti i pokrenuti varnice!

Mislim da je bolje da odem odavde gde bi moje oči gledale”, rekao je pače.

Pa idi sam! - odgovorila je kokoška.

I patka je otišla. Plivao je i ronio, ali su ga sve životinje i dalje prezirale zbog njegove sramote.

Jesen je stigla. Lišće na drveću je postalo žuto i smeđe; vetar ih je podigao i vrteo kroz vazduh. Postalo je veoma hladno.

Teški oblaci sipali su zemlju čas grad, čas sneg, a gavran je sedeo na živici i grakao od hladnoće na vrhu grla. Brr! Smrznut ćete se pri pomisli na takvu hladnoću!

Bilo je loše za jadno pače. Jednom, uveče, kada je sunce još sijalo na nebu, iz grmlja se diglo čitavo jato prelepih velikih ptica, tako lepe pače nikad nije videlo: sve su bile bele kao sneg, sa dugim, savitljivim vratovima.
Bili su labudovi.

Uz čudan krik, zamahnule su svojim veličanstvenim velikim krilima i poletjele sa hladnih livada u tople krajeve, preko sinjeg mora. Labudovi su se dizali visoko, visoko, a jadno pače obuzela je neshvatljiva tjeskoba.

Okrenuo se u vodi, ispružio vrat i također vrisnuo, ali tako glasno i čudno da se i sam uplašio. Ah, nije mogao da odvoji pogled od ovih prelepih srećnih ptica, a kada su potpuno nestale iz vida, zaronio je do samog dna, izronio i bio kao da nije on sam. Pače nije znalo kako se zovu ove ptice, gdje lete, ali se zaljubio u njih, jer do sada nije volio nikoga na svijetu.

Nije zavidio na njihovoj ljepoti; nije mu palo na pamet da može biti tako lijep kao oni. Bilo bi mu drago-radehonek, da ga bar patke nisu odgurnule.
Jadno ružno pače!

Zima je došla hladna, veoma hladna. Pače je moralo da pliva bez odmora kako se voda potpuno ne bi smrzla, ali svake noći rupa u kojoj je plivao bivala je sve manja i manja.

Bilo je ledeno tako da je čak i led pucketao. Pače je neumorno radilo šapama, ali je na kraju bio potpuno iscrpljen, ukočio se i ukočio.

Rano ujutru je prošao jedan seljak. Ugledao je pačeta, drvenim cipelama probio led i polumrtvu pticu odnio kući svojoj ženi.

Pače je bilo zagrijano.

Ali djeca su odlučila da se igraju s njim i činilo mu se da ga žele uvrijediti. Pače je od straha dojurilo i sletelo pravo u mlečnu kutiju sa mlekom.

Mlijeko je prskalo. Domaćica je vrisnula i mahala rukama, a pače je uletjelo u bure maslaca, a odatle u bure brašna. Očevi, kako je izgledao!

Domaćica je vrištala i jurila za njim hvataljkama za ugalj, djeca su trčala, obarajući se s nogu, smijući se i vrišteći.
Na sreću, vrata su bila otvorena, - pače je iskočilo, jurnulo u žbunje, pravo na tek pali snijeg, i tako dugo, dugo ležalo, gotovo bez svijesti.

Bilo bi previše tužno opisati sve nevolje i nedaće pačića tokom ove oštre zime. Kada je sunce ponovo zagrijalo zemlju svojim toplim zracima, on je ležao u močvari, u trsci.

Ševa je počela da peva. Stiglo je proljeće! Pače je zamahnulo krilima i poletelo. Sada je vjetar brujao u njegovim krilima, i bila su mnogo jača nego prije.

Prije nego što je stigao da se oporavi, našao se u velikoj bašti. Stabla jabuke su bila u cvatu; mirisni jorgovani savijali su svoje dugačke zelene grane nad vijugavim kanalom.

O, kako je bilo dobro, kako je mirisalo na proleće!

I odjednom tri divna bijela labuda isplivaše iz guštara trske. Plutali su lagano i glatko kao da klize po vodi.

Pače je prepoznalo prelijepe ptice i obuzela ga je neka neshvatljiva tuga.

Ja ću letjeti do njih, do ovih veličanstvenih ptica. Vjerovatno će me kljucati na smrt zbog toga što sam se, tako ružan, usudila da im priđem. Ali neka bude! Bolje je umrijeti od njihovih udaraca nego trpjeti štipaljke pataka i kokošaka, udarce kokoške, a zimi istrpjeti hladnoću i glad!

I utonuo je u vodu i zaplivao prema prekrasnim labudovima, koji su, ugledavši ga, takođe doplivali do njega.

Ubij me! - reče jadnik i obori glavu očekujući smrt, ali šta je video u vodi, čistoj kao ogledalo? Tvoj vlastiti odraz.

Ali on više nije bio ružno tamnosivo pače, već labud. Nije bitno da li ste rođeni u pačjem gnezdu, ako ste se izlegli iz labudovog jajeta!

Sada mu je bilo drago što je izdržao toliku tugu i nesreću - mogao je bolje cijeniti svoju sreću i sjaj koji ga je okruživao.

I veliki labudovi su plivali okolo i mazili ga svojim kljunovima.

Mala djeca su otrčala u baštu. Počeli su labudovima bacati mrvice kruha i žitarice, a najmlađi su povikali:

Stigla je nova!

I svi ostali su pokupili:

Novo, novo!

Djeca su pljesnula rukama i zaigrala od veselja, a onda su potrčala za ocem i majkom i opet počela bacati mrvice hljeba i kolača u vodu. svi su rekli:

Novi labud je najbolji! Tako je zgodan i mlad!

I stari labudovi pognuše glave pred njim.

Ali on se potpuno posramio i sakrio je glavu pod krilo, ne znajući zašto.

Bio je veoma srećan, ali nije bio nimalo ponosan - dobro srce ne poznaje ponos; sećao se vremena kada su mu se svi smejali i jurili za njim. A sada svi kažu da je on najljepši među lijepim pticama.

Jorgovani su sagnuli svoje mirisne grane u vodu, sunce je sijalo tako toplo, tako jako...

A sad su mu krila zašuštala, vitki vrat se ispravio, a iz grudi mu se oteo pobjednički krik:

Ne, nisam ni sanjao o takvoj sreći dok sam još bio ružno pače!

Yamilya Nabiullina
Crtež na priči G. H. Andersena "Ružno pače"

Zadaci:

Vaspitni zadaci:

Nastavite upoznavati djecu sa radom G. Kh. Anderson;

Naučite djecu da povezuju stvarne i fantastične slike;

Na osnovu dobijenih utisaka, predložite deci nacrtati sliku« Ružno pače» ;

Nastavite sa učenjem prenošenja slika nekih od najjednostavnijih oblika kretanja (prikazuje nagib glave pače) ;

Nastavite učiti djecu kako da koriste paletu da dobiju nove boje (siva);

Vaspitni zadaci:

Negujte interesovanje za crtanje i humani tretman ptica.

Materijali (uredi):

Toniran papir, akvarel, 2 četke, paleta, salvete, tegle vode;

Preliminarni rad:

Čitanje bajke G... NS. Andersen« ružna patka» , gledajući ilustracije do bajka.

Tok lekcije:

Educator:

Ljudi, zapamtimo i nazovimo bajke gde se sastaju ptice?

Odgovor djece:

- "Guske i labudovi", « ružna patka» , "Mačka, pijetao i lisica", "Pjetao i zrno pasulja", "Žar ptica" itd.)

Prikazivanje i pregled ilustracija.

Skrenite pažnju djece na nagib ptičje glave i boju perja.

I postavite djeci pitanje:

Kako se zove ova ptica? ( « ružna patka» )

Od čega je ona bajke? (od bajke G... NS. Andersen« ružna patka» )

Pokažite tehnike i metode crtanje.

Obratite pažnju na miješanje crne i bijele boje kako biste dobili novu boju (Siva)

Zatim uklonite uzorak i pozovite djecu da počnu. crtanje; proces crtanje pristupiti svakom djetetu, pomoći u slučaju poteškoća, odgovoriti na pitanja. Tokom crtanje obratite pažnju na oblik i veličinu dijelova tijela (glava, noge, obratite pažnju na boju perja, naučite postavljati predmete na plahtu, uzimajući u obzir njegove proporcije.

Gotove crteže izlažemo na štandu.

U analizi usmjerite djecu da odgovore da su dobro prošli. (boja se podudara, oblik, veličina se prenose)... Zatim ukažite na greške. Za djecu je važno da uoče izražajne aspekte svojih crteža i crteža svojih vršnjaka.

Povezane publikacije:

Ovaj događaj se dogodio uoči 8. marta 2016. godine u zidinama naše tadašnje strukturne jedinice broj 7 Moskovske državne budžetske obrazovne ustanove „Škola 171“.

"Palčić". Pozorišna predstava prema priči G. H. Andersena Pozorišna predstava prema priči G. H. Andersena "Palčić" (srednja grupa) Odgajatelji: Pozdeeva E. S. Fatkhutdinova L. N. Musical.

Scenario muzičke bajke prema djelu G. H. Andersena "Ružno pače" Opštinska budžetska predškolska obrazovna ustanova "Vrtić br. 3 opšteg razvojnog tipa Vladivostoka" ODOBRAVA rukovodilac.

Sažetak GCD za likovnu umjetnost u starijoj grupi "Crtanje zapleta prema bajci" Kolobok" Svrha: nastaviti učiti djecu da kreiraju zaplet prema poznatoj bajci; naučiti da izvršavaju pojedinačne zadatke u strogom skladu sa.

Sažetak GCD-a za razvoj govora "Čuveni pače Tim" (na osnovu bajke E. Blytona "Čuveni pače Tim") Ciljevi: - sumirati rad na djelu Enid Blyton "The Famous Duck Tim"; nastaviti širiti i obogaćivati ​​vokabular djece;

Sažetak lekcije crtanja u pripremnoj grupi "Crtanje ilustracija za bajku" Teremok " Sažetak lekcije crtanja u pripremnoj grupi Tema: "Crtanje ilustracija za bajku" Teremok "Svrha: formiranje stalnog interesovanja.

Scenario muzičke bajke "Ružno pače" Muzička priča "Ružno pače" (po djelu G. H. Andersena) Scenario - G. Krylov Muzika - A. Krylov. Ukrasi: drveće, cvijeće,.

Direktna edukativna aktivnost "Andersenova ekologija" zasnovana na bajkama G. H. Andersena o biljkama i životinjama Neposredna obrazovna aktivnost "Andersenova ekologija" (na osnovu bajki G. H. Andersena o biljkama i životinjama) Ciljevi: - nastaviti.